„СРБИЈА - Национална ревија”, број 87
РЕЧ ПРЕ
Севне понекад или неосетно промине. Озари и усправи. Нека реч, успомена, прочитана књига, окалемљена воћка, одужен стари дуг, измамљен осмех на драгом лицу. Нека мрва смисла, додир вечности, тихо саслуживање Творцу.
Најаве нису добре, али ми смо ипак пуни планова свакојаких. Ваљда се зато сетисмо речи Едмунда Берка: „У свом животу познавао сам велике људе и сaрађивао са њима. Још никада нисам видeо ниједан план који није био побољшан примедбама оних знатно мање упућених у послове од особе која их је водила.” Можда је прави час да и ми застанемо и распитамо се о себи. Непланирано. <
САДРЖАЈ
Увођење
Одговорност
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ПАВЕЛ СУРОВИ, УМЕТНИЧКИ ФОТОГРАФ ИЗ КИСАЧА
Тумач архетипа
Одредишта
ВРДНИК, ПОДНО ГОРЕ ФРУШКЕ, ПУН МЕЛЕМА И СЕЋАЊА
Овде и поглед лечи
За нас је то светилиште и лечилиште, место обнављања изнутра и споља. А било је изгледа и део римског лимеса, и Пробусових царских винарија, сасвим сигурно и српско прибежиште после Велике сеобе у XVII веку. Овде су чуване и мошти Светога Кнеза, одавде склањане пред Турцима, Угарима, Хрватима. Дуго је овде вађен угаљ, па је из копова избила топла лековита вода. Нови модерни туристички садржаји, може бити, отварају сасвим другачију развојну епоху
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Стазе
НА ДЕВИЦИ, НЕДОВОЉНО ПОЗНАТОЈ ГРОМАДИ У ИСТОЧНОЈ СРБИЈИ
Богородичина планина
По предању, она је заштитница Сокобањске котлине. Има своје тајанствене грађевине, жар-птице, митске јунаке, лековите воде и биље, колоније божура. Има кањоне, пећине, уређене планинарске стазе. Са Озреном се додирује у висини, на превоју Власина. Она не жуди за туристима, лепше јој је у сенци и осами, али сва је прилика да ће они ускоро жудети за њом. Прошли смо њеним стазама и селима, њеним мало познатим куцима. Видећете шта смо донели
Текст и фото: Драган Боснић
Исповести
ХАРАЧИОН ЛЕВОЊАН, ЈЕРМЕНСКИ АТЕНТАТОР НА ТУРСКОГ АМБАСАДОРА У БЕОГРАДУ 1983.
Пуцањ у светску глувоћу
„Испред нас и истине налазио се зид ћутања. Морали смо га рушити. У турском геноциду над мојим народом, страшном и прећутаном, брутално је убијено милион и по људи. Тада је то било три четвртине укупног броја Јермена. Нисмо желели невине жртве, пуцали смо у представнике државе која је починила тај ужас и у равнодушност света. (...) Срби су слободарски народ, нама умногоме близак. Разумели су да ми нисмо криминалци него борци за свој народ и праведну идеју”
Пише: Мишо Вујовић
Даљине
О СТАРИНСКИМ ПУТОВАЊИМА, С УЗДАХОМ И НОСТАЛГИЈОМ
Свијет под шареним маскама
У XIX веку се још путовало теже и крилатије. Спорије, али пуније и проживљеније. Путовало се да се види и окуси, научи и као пелцер кући донесе. „Наш народ радо чита када му се што из даљине пише”, вели 1850. Богобој Атанацковић са својих путовања по Европи. Матеја и Љубомир Ненадовић пишу из Немачке, Швајцарске, Италије, а необични путешественик др Милан Јовановић Морски стиже чак до Александрије, Индије, Кине, Сингапура... А онда је 1919. у Београду отворена прва туристичка агенција, филијала белгијске „Wagon Lits Cook”, и све постаде другачије. Лакше, масовније и празније
Пише: Татјана Марковић
Подсетник
АЛЕКСАНДАР ГИЉФЕРДИНГ (1831–1872), ЈЕДАН ОД ВАЖНИХ ПУТОПИСАЦА КРОЗ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У XIX ВЕКУ
Оком зналца и брата
Био је историчар, филолог, етнолог, дипломата. Још 1853. објавио је научни рад о словенско-санскритским језичким везама. Путујући по српским земљама под турском окупацијом, прикупио је и потом објавио драгоцену грађу и сведочанства. У Херцеговини су га, пише Екмечић, дочекивали као весника велике наде. Покушавао је да успостави темеље и обрасце словенског културног јединства, нешто на чему би се могло градити. Урадио је много. У Друштво српске словесности изабран је 1857. Живео је само четрдесет година
Пише: Ивана Стојановић Шешлак
Гласови
МИЛЕНА ЈОВОВИЋ (1931–2021), ГРУЖАНСКА ПЕСНИКИЊА, У РОДУ СА ЦЕЛОМ СРПСКОМ ПОЕЗИЈОМ
Вила из Добраче
Припадала је расковничарским „песницима са села”, њена песма дошла је „као нешто првобитно, дубоко и неотклоњиво”. Из најдубљих дамара српских. Црњански је на Коларцу пришао да јој честита, књигу у „Просвети” уредио јој Раичковић, рецензенти били Павловић и Павић... Осећала је да носи у себи печат младе Гојковице, Његоша звала братом и видела га као фреску, свој поход на Косово никада прекидала није. Очима наде и љубави гледала и земљу и небо, знајући да дарови долазе и одоздо и одозго
Пише: Драган Лакићевић
Заборављени
ДРАГУТИН ЦИГАРЧИЋ (1922–1985), ПОСЛЕДЊИ ВИЗАНТИНАЦ СРПСКЕ МОДЕРНЕ
Тиховање једног мајстора
Неправедно скрајнут, сликао је на подобије старих зографа. Његова боја као да је сазревала стотинама година, боја старог зида, топла и испрана, окађена, посна, у дослуху са личним и естетским аскетизмом. Успоставио је везу између средњег века и високог модернизма, у духу медитеранског завештања балканске културе. Један је од оних који су педесетих и шездесетих српску ликовност вратили у европске токове, после прекида насталог соцреалистичком цензуром
Пише: Дејан Ђорић
Арена
СЛОБОДАН КОВАЧ, СЕЛЕКТОР ОДБОЈКАШКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ
Зрелост и замке
Имамо играче у најбољим годинама, водеће у најјачим клубовима, и кадре да се боре за врх на великим такмичењима. Али млађе селекције немају такве резултате и много је разлога за бригу, као и у многим другим нашим спортовима. Спорт у нашој земљи више није доступан свима, знатно се смањује број породица које могу да поднесу трошкове дечјег тренирања. Родитељи и друштво васпитавају младе тако да спорт унапред повезују са новцем и славом, па их гурају само у спортове где мисле да тога има. То није добар пут и никоме неће донети ваљане плодове. Држава о томе мора сада да мисли
Пише: Дејан Булајић
Примери
БУДИМИР МАЛЕШИЋ, РАТНИ ХЕРОЈ СА ОЗРЕНА, ШАМПИОН МЕЂУ СПОРТИСТИМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Увек чути вишњу реч
Имао је црни појас у каратеу и отворене путеве. Иза брда је тутњало, земља се распадала, зло надолазило. Одбио је да оде. „Ко ће заштитити ову нејач? Шта ће бити, и шта од нас остати, ако сви одемо?” Једног децембарског јутра у скривеном минском пољу остао је без обе ноге. Тада је закорачио на један сасвим другачији пут, који још траје и није за слабиће. У стоном тенису, једном од његових поља самоодржања, освојио је преко стотину медаља и педесет пехара
Пише: Алекса Комет
Здања
ОБНАВЉАЊЕ НЕКАДАШЊЕГ ДОМА ВОЈСКЕ У РУМИ
Нови век старог дома
Општина је успела, након дугих преговора, да откупи објекат од Војске Србије. Сада из својих средстава улаже у његову темељиту обнову, која ће бити завршена до краја године. Биће то поново један од архитектонских симбола Руме и важно средиште културе
Водич
ЈОШ ЈЕДНО УСПЕШНО ТУРИСТИЧКО ЛЕТО У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ
Одговори на искушења
У епицентрима, на главним догађајима, ври. За неколико карневалских дана Бању је, кажу, посетило преко 300.000 људи. О концертима бањским се прича. Од Симфонијског оркестра РТС-а и војног „Станислав Бинички”, преко Међународног фестивала класичне музике, до популарних извођача са естраде. И нови хотели високе категорије су отворили своја врата, баште, базене, велнес и спа центре. Успоставља се блиска сарадња са чувеном француском бањом Виши. Чека се Моравски коридор, нови замајац развоја
Пише: Виолета Костић
Сарадња
„МЕРКУР” У ЕГИПТУ
Пренос високог знања
Меморандум о разумевању, потписан 27. јула у Београду са египатским конзорцијумом „Миср Италија”, омогућава да „Меркурова” достигнућа у бањском лечењу, медицини и туризму буду примењена у комплексу „Мусакост” на Црвеном мору. Документ су потписали Хани Ал Асал и др Дејан Станојевић. „Меркуров” тим у октобру одлази у „Мусакост” и Шарм ел Шеик
Семе
„ДАН ПОЉА” И НОВЕ НАГРАДЕ НОВОСАДСКОМ ИНСТИТУТУ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО
Потврда стратешког значаја
Јунско окупљање на Римским шанчевима код Новог Сада било је прилика да се пољопривредницима и стручној јавности представи нови и ранији сортимент. Да се виде огледна поља и дају стручни савети о технологији гајења. Научноистраживачки и оплемењивачки рад у Институту се наставља. У сусрет јесењем Међународном пољопривредном сајму, Институт је овенчан новим наградама и одличјима
